Nemanja Jevrić strpljivo gradi karijeru golmana, po uzoru na oca Dušana, nekadašnjeg aduta odbrane brojnih klubova, kao i strica Dragoslava, bivšeg čuvara mreže Crvene zvezde i reprezentacije Srbije i Crne Gore. Fudbal je na prvom mestu i standardan je ispred mreže Zemuna, lidera Srpske lige „Beograd“.
Uporedo je i redovan student na Fakultetu za medije i komunikacije, smer digitalnih umetnosti, sa željom da u budućnosti postane filmski režiser. U slobodno vreme je ribolovac, a sa lovačkim psom Sančom redovno odlazi u prirodu.
Rođen je 30. maja 1997. godine u Čačku, jer je otac u to vreme igrao za Mladost iz Lučana. U ranom detinjstvu doselio se u Beograd, a prve treninge imao na terenu kraj Studentskog grada.
– Počeo sam u Radničkom (NB), za mlađe kategorije branio još u Radu i Čukaričkom, a seniorsku karijeru počeo sam u Lučanima. Prve ozbiljnije korake kao prvotimac imao sam u OFK Bački, debitovao sam sa 19 godina u superligaškom društvu, dobio poziv u mladu reprezentaciju kod selektora Gorana Đorovića. Pamtim vreme u Bačkoj Palanci po lepim trenucima, zatim su se nizali Javor iz Ivanjice, OFK Žarkovo dva puta, Budućnost iz Podgorice, a od letos sam u Gornjoj varoši – kaže Jevrić.
Privukle su ga najviše ambicije Zemunaca.
– Cilj je da vratimo klub gde zaslužuje, najpre u Prvu ligu, zatim i u elitno društvo. Ko igra u Zemunu, oseća se kao vrhunski sportista, imamo veliku podršku na treninzima i utakmicama od ljudi koji žive za klub. Atmosfera u timu je odlična, uz zdravu konkurenciju. Ekipa je spoj mlađih i iskusnijih igrača, predvodnici su Marko Đalović i Nenad Kiso, dugo su u klubu i daju primer ostalima. Jedini konkurent nam je OFK Beograd, imamo pet bodova prednosti, ali to ne sme da nas opusti. Moramo da nastavimo sa pobedama, kao i u derbiju proleća na našem stadionu. Nadam se da ćemo tada rešiti pitanje plasmana među prvoligaše.
Posle treninga i utakmice, najčešće žuri na fakultet.
– Na drugoj godini sam, obaveze uspevam da uskladim, uz razumevanje profesora. Šef katedre Vuk Ršumović i profesor filmske režije Rajko Petrović vole i prate fudbal. Mnogi me pitaju zašto sam se opredelio za taj fakultet, jer sportisti uglavnom studiraju DIF, eventualno menadžment ili ekonomiju. Oduvek sam voleo filmove, išao u bioskop, a privlače me istraživanja. Voleo bih da ostanem u tom svetu, posle diplomiranja. Već imam režirana dva kratka filma u produkciji fakulteta, biće ih još tokom studiranja.
Više od svega, Nemanja uživa u prirodi, gde puni baterije posle brojnih obaveza na fakultetu i fudbalu.
– Imam psa rase mađarska vižla, Sančo je dve godine star, poklon od prijatelja lovca iz Vršca. Obožavam živi svet i ne želim da pucam, tako da samo idemo u okolinu, u posmatranje divljih patki i drugih ptica. Strastveni sam sportski ribolovac, što upecam, to uvek vratim u vodu, bilo je ulova od devet kilograma. Bazirao sam se na šaranski ribolov, idem na jezera u okolini Beograda, uglavnom u društvu, ponesemo hranu i igramo karte dok su udice zabačene u vodu. Na rečni ribolov ređe idem, jer je potrebna duža priprema i višednevno prihranjivanje mesta gde bih hteo da pecam.
Golmana Zemuna ispunjava svaki minut proveden van gradske gužve.
– Naši krajevi su odlični za ribolov, jezera u okolini Jakova, Borče i Kaća uredna su i vredna dolaska. Uživam i u dužim šetnjama po divljini, kad imam vremena. Idem povremeno na planinarenje, bio sam na Gradišnici kod Berana. Nadam se da ću obići još mnogo nepristupačnih mesta po Srbiji i inostranstvu.
U fudbalu ima uspeha, iako nije dosegao reprezentativne vrhove. Svaki savet oca i strica mnogo mu je značio.
– Ponosan sam što potičem iz sportske porodice, išao sam stazama Dušana i Dragoslava, ali imao sam slobodu da li ću da ostanem u fudbalu ili ne, izabrao sam da nastavim. Uticali su savetima na mene da ne pravim određene greške, pogotovo kada sam se osamostalio i krenuo svojim putem. Oca pamtim samo kao trenera, a strica i kao najboljeg golmana u zemlji i internacionalca u holandskom Viteseu. Sećam se kada je branio za reprezentaciju, u kvalifikacijama su primili samo jedan gol, na gostovanju u Španiji, a na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine nisu mogli dalje od grupne faze. Imam svoj put, srećan sam u sportu, sa prijateljima za sva vremena – zaključio je Nemanja Jevrić.
RIBOLOV ZAVOLEO U IVANjICI
Retki su ribolovci među aktivnim sportistima, Nemanja je pecanje zavoleo pre nekoliko godina u Ivanjici.
– Branio sam za Javor i tadašnji kapiten Cvetković redovno je odlazio u ribolov. Pozvao me i malo po malo, postao sam pecaroš. Nije mi teško da ustanem rano, uglavnom kad tek izlazi Sunce.
VAŽNA PODRŠKA PORODICE
Nemanjin glavni oslonac je porodica. Uz oca Dušana, poznatog u fudbalskim krugovima, ima podršku majke Vesne i brata Veljka.
– Prate moje utakmice, gledaju kad god imaju priliku. Brat nije u fudbalu, već je postao stručnjak za IT tehnologije. Sport bude i prođe, a porodica i prijatelji ostaju za sva vremena.
KLOPKA, RODE, BERGMAN…
Nije bilo lako Nemanji da se opredeli za najomiljeniji film i seriju.
– Od domaćih filmova, izdvajam „Klopku“ od Srdana Golubovića, a od stranih na vrhu liste je „Stalker“ iz 1979. godine, od Andreja Tarkovskog. Od naših serija, cenim „Vratiće se rode“. Poštujem rad Ingmara Bergmana i Mikelanđela Antonionija, volim ostvarenja ruskih režisera Andreja Zvjaginceva i Pavela Lungina.
