Од Гардошке улице до платоа Миленијумске куле воде степенице које ће носити име историчара и човека који се неуморно деценијама бавио овом дунавском вароши
Историчара, професора, човека који је неуморно проучавао и бележио баштину Земуна Миодрага А. Дабижића знали су готово сви житељи ове дунавске вароши. Због тога је на седници Скупштине града одлучено да се степениште које води од Гардошке улице до платоа Миленијумске куле назове по њему.
Иницијативу су поднели Клуб матичне културе Земуна, Туристичко друштво „Земун”, Клуб поштовалаца времена МАХ, Земунски камерни оркестар и Земунска гимназија.
Професор Дабижић остаће у генерацијама упамћен као вансеријски педагог, оснивач и дугогодишњи кустос Завичајног музеја у Земуну, у време када је овај музеј био један од најпосећенијих у граду, активан члан Клуба матичне културе Земуна, један од оснивача Туристичког друштва „Земун”, иницијатор бројних традиционалних манифестација у вези са средином из које је поникао, волео је и марљиво бележио сећања за многе престоничке и локалне новине.
Био је један од малобројних који је брижљиво проучавао историју Земуна и његове околине. Иза њега су остала значајна дела: „Земун – преглед прошлости од постанка до 1918. године”, „Седам миленијума Земуна”, монографија „Земунско гробље” и многобројни чланци из историје и културе овога „града у граду”.
Био је коаутор у насловима „Земунски градитељ Фрања Јенч”, „Петар Марковић”, „Земунска библиотека”, „Сто година рада Добровољног ватрогасног друштва”, „Сто година Економске школе у Земуну”, „Земунска болница”, „Знаменитости и лепоте Србије”, „Знаменитости и лепоте Војводине”, „Земун”…
За вишедеценијску делатност добио је низ диплома и захвалница међу којима су Златна значка Туристичког савеза Београда, плакете Музеја града Београда и Скупштине града Београда, медаља Ватрогасног савеза Србије, Октобарска награда општине Земун, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Пролећна награда Друштва ликовних и примењених уметника Земуна и Статуета Икар Команде ваздухопловства и ПВО… Своје место је нашао у Енциклопедији српског народа и у књизи „Ко је ко”. Био је љубитељ ликовног стваралаштва и музичке уметности. Сарађивао је са галеријом „Икар” и водио Земунски хор више од четрдесет година.
Животни кредо му је био: „Доприноси заједници према способности.” По томе ће га се породица, сарадници, познаници, пријатељи и суграђани сећати. Вечно почивалиште нашао је 2017. године на Земунском гробљу на Гардошу, о којем је написао драгоцену монографију.
Politika
