Zbog korone i najave uvođenja komunalnog reda na priobalje Save i Dunava, desetine beogradskih splavova se prodaje ali kupaca nema.
Već nekoliko meseci, nekadašnji kultni beogradski splav „Lukas”, prodaje se po ceni od 600 evra po kvadratnom metru. Po procenama prodavca ali i agencije, takav objekat od 1.100 metara kvadratnih teško može napraviti za 660.000 evra.
„Prodaje se od letos. Imamo dosta zainteresovanih kupaca, vagaju. ‘Lukas’ je izuzetan objekat, koji u okviru sebe ima noćni klub, u prostoru od 150 kvadrata, prostor iznad je za svadbe i proslave. U budućoj renti može da se očekuje popriličan novac koji bi se za, recimo, oko 13 godina isplatio investitoru“, kaže za RTS Milivoje Đorđević, agent za nekretnine.
Agencije za nekretnine oglasile su prodaju desetina beogradskih splavova, nakon najave uvođenja komunalnog reda na priobalje Save i Dunava, ali i zbog korone. Među njima su neki od najpoznatijih – „Lukas“, „Leonardo“, „Bahus“. Kupaca, međutim, još nema.
Vlasnik splava „Leonardo“ proteklog vikenda je umanjio je cenu za 15.000 evra, tako da ona trenutno iznosi 175.000. U oglasima se nude na desetine splavova, a najjeftiniji su oko 250 evra po metru kvadratnom.
Odluku o prodaji vlasnici donose, između ostalog, zato što je bitno smanjen promet zbog korone, ali i zbog odluke Grada da se odrede mesta gde bi splavovi mogli da se postavljaju, a moraće i takse da se plaćaju.
„Teško prodaja ide. Jedino mogu da kupe ljudi koji žele splav, više radi sebe i prestiža nego što to može komercijalno da donese veliki novac. Ako se vrati ono staro vreme, Beograd je poznat po splavovima i provodu, onda su splavovi isplativi“, kaže Nedeljko Malinović, agent za nekretnine.
Većina splavova nema dokumentaciju, a poznavaoci situacije tvrde da dve trećine njih ne ispunjavaju bezbednosne uslove.
Klubovi neće moći da budu na Savskom keju i blizu stambenih zgrada. Svi će morati da imaju zaštitu od buke. U blizini kulturno-istorijskih spomenika biće ograničena visina, odnosno spratnost splavova, a posebno će se voditi računa o dobijanju priključaka i ekologiji.
„Svi splavovi izbacuju direktno u Dunav otpadne vode, to neće biti moguće, naravno ne odmah. Paralelno sa izgradnjom fabrika za prečišćavanje otpadnih voda koja se dešava na više lokacija u Beogradu, moraće i splavove to da razreše“, objašnjava Marko Stojčić, gradski urbanista.
Dodaje da će splavovi, nakon te odluke, „imati dve godine da usaglase najveći broj stavki koje sadrži ovaj plan, kako bi ušli u ono što je jedno logično, a to je da imaju obavezu prema Gradu za plaćanje naknade po kvadratnom metru“.
Izmene zakona o vodama, koje se odnose na preciziranje nadležnosti i definisanje pravila za dobijanje zemljišta i uslova po kojima će se postavljati objekti na vodi, Skupština je usvojila, ali predsednik Aleksandar Vučić nije potpisao, tako da je nadležno ministarstvo predložilo povlačenje iz procedure, kao i sprovođenje javne rasprave.
Najspornija u ovom zakonu bila je odredba koja je predviđala mogućnost direktne pogodbe prilikom zakupa zemljišta u javnoj svojini za postavljanje plutajućih objekata, prenosi RTS.
Politika
